Рад- Динамо ЗГ 87-88

Радовац: "На овој утакмици је запаљена прва бакља од стране УФ, можда и прва на овом стадиону, а част да је запали припала је мени. Бакљу смо купили неколико месеци пре утакмице, платили је папрених 100 ДМ, нисмо питали "шта" кошта и пажљиво смо бирали утакмицу на којој ће бити упаљена. Пошто је цело то време била код мене, сећам се да сам је сваки дан сатима превртао по рукама а и слабије сам спавао тих месеци.
 Дочекасмо некако и ту текму, уз бакљу смо имали и неколико жутих "паштета", и све је успешно унето на стадион.
 План је био да се димови упале у копу, пошто њихова употреба није захтевала држање у рукама, а бакљу сам требао да упалим на врху трибине, у задњем реду, да се што дуже види, а мурији треба времена да се попне горе...
 Лагано сам се одшуњао на врх трибине и сео међу "маторце" чекајући да се димови упале. "Падање" је било у најави али ме то није превише занимало, само ми је бакља била у глави.
 Димови су се упалили, устао сам, запалио бакљу, горела је можда пар секунди када сам добио јак ударац песницом у главу... ударио ме човек који је седео до мене. Бакља испаде из руке, "пропаде" кроз скелу, оде маст у пропаст... Стигао сам само да савесном грађанину добро олубим главу, покушао сам после тога да побегнем са трибине, протрчао кроз шпалир мурије која је била на капији, спас се већ назирао, али ме је неки пуб "почистио" и то је било то. Моје прво хапшење на утакмици.
 Ипак, после свега, највећи жал остаје што апарат није успео да "ухвати" бакљу..."