Минимализам или минималистичка уметност (1960-1975) је уметнички покрет који одбацује коментарисање друштва, лични израз уметника, наративне елементе или алузије на историју, политику или религију. Базира се на стварању предмета, слика, скулптура и музике чија је вредност искључиво естетског карактера. Минималисти су ограничили своје деловање на манипулацију елементима као што су боја, тонови, облици, линије и текстура.
Минимализам жели да посматрач ужива уметничко дело без дистракција композиције, тема и осталих елемената из традиционалне уметности. Материјали и начин на који је дело представњено су уједно и сама његова стварност или тематика, али такође и разлог самог „постојања“. Минимализам не претендује никакву другу симболику осим онога што се може видети у самом делу. Боја се не користи за изражавање осећања него за ограничавање простора. Апстрактни односи између различитих елемената треба да наведу посматрача на размишљање и уједно су и сама срж тематике. Одбацује се идеја из традиционалне уметности, по којој уметност треба да буде лични израз уметника. Иако постоји доста тога емотивног и подсвесног у минимализму, уметник минималиста одбацује осећања као принцип стваралаштва уметничког дела и сматра да је реакција на дело од стране посматрача од примарне и суштинске важности.
