
Терен се са северне стране граничио са улицом Краљице Ане, са источне двориштем основне школе, са јужне Путем за Бањичко гробље, са западне целом дужином са имањем домаћина Велимира Живковића. Већ за неколико недеља, ГП Рад је поравнао терен специјалним машинама. Стављене су праве стативе, терен прописно обележен и регистрован за првенствене утакмице најнижих разреда. Економат клуба је био смештен у воћњаку Велимира Живковића, верног навијача клуба, оца голмана Ђурђа Живковића. Бројна и бучна публика са Бањице и из ГП Рад, стајала је непосредно уз аут линије. То је додатно чинило атмосферу загрејаном, публика је била Радов 12-ти играч, тако да су многи тимови одлазили са Бањице са много голова у мрежи. ГП Рад је наставио са радовима на игралишту а фудбалски навијачи из предузећа су проводили много времена радећи добровољно. После извесног времена, гради се ресторан, просторије за управу, сала и свлачионица са купатилима. Прве монтажне бетонске трибине су подигнуте на делу плаца верног навијача Велимира Живковића са западне стране, као и на источној страни. После одређеног времена, склоњена је и шљака, и по први пут је постављена комплетна трава. На том терену, ФК Рад је успео да уђе у Другу београдску лигу, затим у Прву београдску и Српску лигу. Због програма изградње новог насеља Бањица, ФК Рад је морао да потражи ново место. Рад је користио игралиште до 1973. године када је скоро читава горња Бањица порушена.
Краљева трибина
Захваљујући ангажованости тадашњег генералног директора Александра Јојића, и општинским као и градским властима, ФК Рад за своје потребе добија објекат Краљеве трибине у улици Црнотравској бб, коју ће у потпуности реновирати и прилагодити спортским садржајима.
Захваљујући ангажованости тадашњег генералног директора Александра Јојића, и општинским као и градским властима, ФК Рад за своје потребе добија објекат Краљеве трибине у улици Црнотравској бб, коју ће у потпуности реновирати и прилагодити спортским садржајима.
